Kad se kaže Pešter, mnogi ljudi najpre pomisle na hranu. Sjenički sir je jedan od najčuvenijih na celom Balkanskom poluostrvu. Kvalitet lokalnih specijaliteta je prepoznala i ispromovisala Nacionalna turistička organizacija Srbije, kroz video spot pod nazivom Soulfood

Pešterska visoravan - najveća visoravan na Balkanskom poluostrva i jedna od najvećih u Evropi, poslednjih godina je postala pravi hit među ljubiteljima turizma, novih neistraženih predela i netaknutih, ničim narušenih prirodnih lepota. Sa nadmorskom visinom od 1150 metara i površinom od 63 kvadratna kilometra ona predstavlja jedinstvenu, očaravajuću, ni sa čim uporedivu prirodnu oazu u srcu Evrope.

Lepota Ledene pećine je u njenim dvoranama međusobno povezanim ravnim, strmim ili ponorskim kanalima. Veliki beli stubovi, poneki prošarani crvenkastim ili plavičastim nijansama, delo su prirode - strpljivog umetnika i neimara izuzetne mašte.

Jedinstven prizor Sjeničkog jezera sa uklještenim meandrima se može doživeti samo dolaskom na vidikovac "Molitva". Ovo je mesto gde se preklapaju mistične priče, istorijski događaji i jedinstven krajolik.

Katuni - kućice surove lepote i svedoci teškog života na Pešteru. Privremena kuća za boravak i čuvanje najfinijih mlečnih proizvoda u toku letnje ispaše stoke na nepreglednim pešterskim poljima. Način života koji se generacijama ne menja, do današnjeg dana...

Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pešter je poznat i kao balkanski Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika, u nekim studijama su ga prozvali i balkanski Tibet. Ovde je 1954. godine izmereno -38,3 stepena celzijusa, najniži nivo od kad se meri temperatura u Srbiji. Prosečna godišnja temperatura na Pešteru je 6 stepeni. Snežni pokrivač debljine 10 cm u proseku se zadržava 60 dana godišnje. Poslednjih godina zime na Pešteru su blaže i prijatnije, a proleća i leta su očaravajuća, kao i ranije.